Najnoviji broj Informatora

Prelistajte novi broj:
https://view.publitas.com/apoteka/informator-302/

 

 

Okrenuta leđa

        Pandemija Kovid-19, čini se, pretvorila je svakog u stručnjaka za zdravstvo. Izrazi kao što su PCR testovi, antitela, Hemomycin, hlorokin, mogu se čuti od pijace do dečijeg igrališta, a sigurno jedna od korišćenijih fraza je „spljoštiti epidemijsku krivu". Bilo da u potpunosti razumeju šta znači epidemijska kriva ili samo naslućuju, većini je jasno da najjednostavnije rečeno, „spljoštiti krivu" znači usporiti širenje virusa,  dobiti na vremenu kako bi se izbegla preopterećenost bolnica i celog zdravstvenog sistema. Podatak na toj epidemijskoj krivoj koji pokazuje zdravstvene kapacitete ukazuje na krizu koju je izazvao koronavirus, koja nije povezana samo sa prirodom bolesti, već zadire mnogo dublje u ceo društveni sistem, ekonomiju i način organizovanja država i posledično i zdravstvenih sistema. Ova pandemija je jasno pokazala u celom svetu da puka tržišna logika nije donela mnogo dobra zdravstvu i da je zaista potrebno posedovati javnu bolničku strukturu, dostupnu svima. U novinama „Le Monde diplomatique" iz juna 2020, Reno Lamber i Pjer Ramber pišu o problemima svetskih zdravstvenih sistema koji se pre svega vode tržišnom logikom i slikovito rezimiraju „Novi koronavirus ima zaslugu da nas podseti na određene očevidnosti: ne plaćamo vatrogasce samo kada idu da gase vatru, trebamo ih da budu tu i spremni u vatrogasnom domu, čekajući da se negde oglase sirene". Videti dalje od kost-benefit logike podrazumeva socijalni model za većinu službi koje su neophodne za život modernih društava, od vodovoda, struje, preko zdravstva i očuvanja prirode, a Srbija koja je iz socijalističkog društva na nekoj vrsti kapitalističkog putu trebalo bi da izvuče pouku i zadrži dobro iz ranijih sistema. 
       Ako se osvrnemo u prošlost, sto godina ranije, u vreme Prvog svetskog rata i pandemije Španskog gripa, šteta koju je napravila pandemija dovela je do pomaka u javnom zdravlju, pogotovo kad je u pitanju razvoj socijalizovane medicine. Do tada u suštini nisu postojali zdravstveni sistemi za sve ljude. Čak i u bogatijim državama zdravstveni sistem je predstavljao luksuz i većina lekara je radila u samostalnoj privatnoj praksi ili su radili u okviru dobrotvornih ili verskih institucija i mnogo ljudi nije moglo da se leči. Nakon pandemije Španskog gripa, izvučena je pouka i Rusija je 1920. godine postala prva zemlja koja je uvela potpuno javni, centralizovani zdravstveni sistem, a uskoro su je sledile i mnoge druge.
       Zaključak je da postoje dobra koja ne mogu i ne smeju biti podređena zakonu tržišta. Već pomenuta dva autora u svom tekstu navode da sve krize međusobno liče. Dok traje oluja, kapetan broda poziva na solidarnost. Čim opasnost prođe, nestaje jedinstvo, neki se vraćaju da rade na brodu dok se drugi baškare na palubi. Možemo li očekivati isti scenario ili će ova pandemija izazvati pobunu na brodu.

Glavna i odgovorna urednica
Estela Gaković Ranisavljević